Trudna nakon prvog pokušaja vantjelesne oplodnje
Ja sam 37-godišnja žena koja živi u Atini, Grčkoj. Zovem se Afrodita P. i u braku sam 7 godina. Prošle godine sam postala mama pomoću IVF-a (vantelesnom oplodnjom) u centruEmBIO.
Odlučila sam da podelim svoju priču sa vama kako bih dala nadu ženama koje se bore sa neplodnošću, nadajući se da ću im dati podsticaj i učiniti da se osećaju manje usamljeno na svom teškom putu.
Dobro znam da će svaka žena ići drugačijim putem do željene trudnoće. Smatram se srećnicom što je kod mene uspelo u prvom pokušaju. Znam da većina žena ima 3, 4, 5, pa čak i više pokušaja, da menjaju lekare nadajući se da će sledeći pokušaj biti uspešan. Nažalost, medicina još uvek ne može da obezbedi 100% uspeha u prvom pokušaju vantelesne oplodnje.
Pokušavala sam da zatrudnim čim sam se udala.
Udala sam se pre 7 godina. Bila sam zdrava, kao i moj supružnik Petros, koji je bio daleko od godina u kojima počinju problemi plodnosti kod muškaraca. Imala sam 30 a on 32.
Pokušavali smo da dobijemo bebu dosta pre venčanja i uvek smo vodili aktivan i zdrav način života. Vodili smo računa o ishrani i zdravlju uopšte. Bez obzira na to, godine su prolazile, a trudnoće nije bilo.
Nakon 4 godine braka shvatili smo da se nešto dešava i da moramo dalje istražiti. Bila sam razočarana svojim ginekologom koji mi, iako nije našao nikakve patološke uzroke, nije ponudio nikakvo suštinsko objašnjenje zašto ne mogu da zatrudnim.
Potraga za specijalistom za lečenje neplodnosti
Tada je počelo moje dugo putovanje prikupljanja informacija od žena koje sam poznavala i beskrajnog istraživanja veb stranica stručnjaka za plodnost i foruma za porodilje.
Razgovarala sam sa tri specijaliste ginekologa pre nego što sam došla u centar EmBIO. U razgovoru sa njima sam shvatila da kada je u pitanju neplodnost, nema izuzetaka. To se može desiti svakom paru, bez obzira na to koliko vremena nedeljno provede u teretani, koliko čaša svežeg voćnog soka popije ili činija salate pojede.
Saznala sam i da par u 30-ima ne treba da čeka više od godinu dana nakon što shvati da postoji problem neplodnosti. Izgubili smo četiri godine jer smo slušali prijatelje i poznanike koji su nas uveravali da smo još mladi i da ću zatrudneti čim se opustim.
Od trenutka kada sam počela da tražim najboljeg stručnjaka za plodnost, pa do izbora kome verujem, prošlo je još godinu dana. Tada nas je zadesila pandemija Covid-19 i karantin nas je sputavao još godinu dana jer je bilo veoma teško izvršiti potrebne testove. Tokom faze testova, moja briga dali ću da zatrudnim dostigla je vrhunac.
Dijagnoza neplodnosti
Medicinski testovi koje je tražio dr Paraschos otkrili su da postoji problem koji uzrokuje neplodnost. Ni ja ni muž nismo mogli da verujemo. Oboje smo zdravi, a ipak smo otkrili da su šanse da zatrudnim bez pomoći bile minimalne i da su sve manje jer smo se bližili 40-im!
Kada smo čuli dijagnozu, osećali smo se krajnje potišteno. Kao da nas je nasilno zgnječio ogroman talas zbog čega smo potpuno izgubili kompas. Kada je početni šok splasnuo, zamenio ga je ogroman jaz i beskrajna tuga koja je trajala dugo. Meni je posebno bilo teško da se nosim sa poslom i svojim obavezama. Često bih briznula u plač bez vidljivog povoda. Kao da sam bila u žalosti
Nisam bila tužna i uplašena što moram da prođem kroz IVF, jer znam da je to uobičajena procedura za hiljade parova, ali sam sumnjala da ću imati svoju bebu.
Celog života sam uzimala zdravo za gotovo da ću moći da imam bebu u bilo kom trenutku. Ali iz vedra neba, dok smo planirali svoju budućnost govoreći „kada budemo imali decu“, sada smo prešli na „AKO budemo imali decu…“.
Ova nemilosrdna pitanja progone ženu koja je podvrgnuta lečenju neplodnosti. Sve uzimamo zdravo za gotovo da ćemo, kad god odlučimo, postati majke u budućnosti. Međutim, kada ta sigurnost nestane, tada nas progone mračne misli poput „šta će se dogoditi ako nikada ne budem imala decu?“ ili "šta ako tretman ne uspe?"
Opustite se, sve će biti u redu.
Bilo nam je teško da se nosimo sa tugom zbog neplodnosti i bilo je toliko aspekata naše situacije koje ljudi oko nas jednostavno nisu razumeli. Ono što je trebalo da bude bezazlen ili utešan komentar, često je pojačavalo našu tugu i bol.
To što vam ljudi u vašem okruženju govore „pokušajte da se opustite i sve će biti u redu“ uopšte ne pomaže ženi koja se bori sa neplodnošću. Pošto je u pitanju bio konkretan medicinski razlog, koja je svrha da pokušavam da postignem nirvanu? Da li smo zaboravili koliko ljudi dobije decu u vreme rata i pod bilo kojim drugim okolnostima krajnje anksioznosti i neizvesnosti? Jajna ćelija i spermatozoid ne trebaju apsolutni mir da bi se ujedinili u jedno.
Nekada sam i sama verovala u to, ali sada sam svesna da je suprotno: stres ne izaziva neplodnost, ali neplodnost može da opstaje zbog našeg stresa. Sve što smo mogli je da sledimo savet našeg lekara i nadamo se najboljem.
Pažljivo smo slušali obećavajuće stope uspeha vantelesne oplodnje za slučajeve kao što je naš, ali seme sumnje se dobro ukorenilo u našim umovima jer nijedan stručnjak za plodnost ne može garantovati rezultat.
Početak našeg IVF putovanja
Konačno, završili su se svi medicinski testovi na zahtev lekara, napravljen je plan lečenja, bili smo detaljno obavešteni o svakoj fazi lečenja i spremni da započnemo našu avanturu vantelesne oplodnje.
Iako je IVF rutinski tretman koji se izvodi širom sveta, ipak nije lak zadatak. Nije bolno niti opasno fizički, ali je psihički zamorno.
Počela sam sa IVF ciklusom na dan koji mi je odredio lekar. Prošla sam neophodnu hormonsku terapiju i nadala se da će moji jajnici proizvoditi najbolje jajne ćelije u mom životu. Bila sam svedok kako moje telo reaguje i prolazi kroz promene tačno onako kako mi je rečeno. Osećala sam se dobro što se konačno nešto dešava, umesto stalnog odlaganja i beskonačnog čekanja, koje je produžila i epidemija korona virusa.
Nakon što je hormonsko lečenje završeno, nastavili smo sa prikupljanjem jajnih ćelija. Od razvijenih, 5 je bilo zrelih. Od 5, 3 su bile oplođene i sa nestrpljenjem smo čekali da vidimo koja će se dobro razviti kako bismo nastavili sa transferom embriona u fazi blastociste. Na kraju su 2 od 3 stigle do stadijuma blastociste i prebačene su u moju matericu.
Sada sam morala da čekam dve nedelje na test trudnoće.
Kada se dve nedelje čine kao dva veka...
Morala sam da čekam dve nedelje da saznam da li sam trudna. Ovo su bile najduže dve nedelje u mom životu! Samo žene koje su prošle kroz ovo mogu da me razumeju.
Petros i ja smo planirali razne aktivnosti koje će nam pomoći da ove dve nedelje provedemo prijatnije i sa što manje stresa. Stalno sam pokušavala da shvatim da li osećam „simptome trudnoće“, nešto neobično od onoga kako sam se osećala svaki dan. Istini za volju, nisam osećala ništa neobično, što me je dodatno uznemirilo.
Kada su prošle dve nedelje, krenula sam da uradim neophodan test krvi koji bi pokazao da li sam trudna ili ne. Mnogo sam se borila sa sobom da ne uradim test na trudnoću kod kuće, uvek poštujući savete svog doktora da ne koristim kućne testove za trudnoću zbog njihovih netačnih i mogućih lažno negativnih rezultata.
Naprotiv, test krvi nudi 100% tačnost, ali je potrebno nekoliko sati da se dobije rezultat.
Otišla sam, dala krv i vratila se kući osećajući kako mi srce jako lupa. Čekali smo tri sata na telefonski poziv medicinske sestre.
Za vas koji čitate ovo, naravno, nema neizvesnosti pošto ste pročitali rezultat u naslovu moje priče. Ali zamislite moju agoniju tog jutra!
Trudnoća nakon prvog pokušaja IVF-a
Kada sam čula da sam trudna, osetila sam da je to najsrećniji dan u mom životu. Konačno je došao trenutak koji smo Petros i ja čekali i za koji smo se toliko borili. Imali smo veliku sreću da zatrudnim iz prvog pokušaja. Sve u svemu, osećali smo se neverovatno srećnim što smo imali pozitivno iskustvo sa IVF tretmanom i što smo odmah uspeli. Potpuno sam svesna da to nije slučaj kod svih parova.
Imam sreće što sam dobro reagovala na tretman. Takođe smo veoma srećni što smo imali veličanstveni tim dr. Paraschosa koji nas je vodio i podržavao tokom svakog koraka našeg lečenja. Konačno, od dva preneta embriona, samo je jedan implantiran i razvijen. Danas imam četvoromesečnu ćerku i iscrpljena sam, ali veoma srećna majka. Petros i ja razmišljamo da dobijemo još jednu bebu za godinu dana.
Nadam se da će moje uspešno iskustvo vantelesne oplodnje dati malo nade i snage parovima koji se podvrgavaju IVF tretmanu sada ili u će u budućnosti. Naoružajte se optimizmom i strpljenjem, podignite glavu i usudite se da sanjate o lepoj trudnoći i divnoj porodici!
Sa ljubavlju,
Afrodita P.
